Translate


Увек се са радошћу сетимо нашега детињства и говоримо, из ма које да смо генерације, како је у наше време, ипак било другачије. Наравно, лепше! Лаганије, опуштеније, мирније, сталоженије, без грча. Са притајеним поносом, али и сетом говоримо о времену чији смо били сведоци, о времену великих друштвених, економских, техничких, информационих и свих других промена. Времену, које је у кратком периоду изменило не само нашу околину, већ и целу планету, али и наше животе. Али и о времену, које се и само изменило, па изменило и људе. Наравно и о томе, како нам време пролази све брже и брже и како је све прошло као у трену. Истовремено примећујемо како нам се дешавају и помало необичне ствари, догађаји и промене, личне и породичне, националне, друштвене и социјалне, чак и политичке природе, које углавном не разумемо и за које постављамо најчешће питање: „Зашто?“. 
Полазимо од многих претпоставки у томе размишљању, за државу, почев од геополитике, теорије завере, историје сопственог народа и његових вођа, преко странака и унутрашње политике, менталитета, па до личних преиспитивања свога карактера, одрастања, породичних односа, послова, до израде хороскопа или покушаја проучавања својих „прошлих живота“ или карме. Све то се дешава у моментима када наступе тешкоће, проблеми или, кад тад код свакога, чак и  болести. Покушајмо да све то осветлимо са становишта садашњости, односно узрочно последичних веза које делују за време нашег живота.
Овде ће бити речи о ИНСТАНТ КАРМИ, необичном изразу, а у ствари ради се о нашим акцијама и реакцијама на њих и то са становишта универзалних Божанских, космичких или духовних принципа, али не реинкарнације и процеса који делују у дугом временском периоду, већ манифестованих у времену једног, реалног живота. Тако да израз КАРМА, употребљен овде, означава скуп деловања, (али и неделовања) појединаца, група, народа, као и последице тога, не толико на другога, већ пре свега сагледаних као „бумеранг ефекат“ на нас саме, још за време једног људског живота. И удара право у лице и не само брзо, већ и све брже и брже и, док осећамо бол, питамо се, одакле све то, како и зашто је дошло.

Данас се, већ много, говори о томе, да се живи знатно брже него раније, али и да нам се чини,  да за исто време урадимо мање ствари него раније. Како је могуће спојити те две, чини се супротне ствари, јер ако се живи брже, онда је могуће и више послова  урадити. Као да се време убрзало! Немојте гледати на Ваш сат, одговор није тамо.
Наравно да се живи брже, јер је и наше кретање постало брже, захваљујући  транспортним средствима, пре свега аутомобилима и авионима, па је и број доживљаја у јединици времена постао већи. Драматично увећани број и доступност информација, наравно, радио, тв, сада посебно интернет, приближио нам је и туђе догађаје, сазнања, који их је све више и више. Наравно да их је све више и више, јер се увећао и број људи, а тиме и број међусобних веза, те и догађаја. А како увећан број информација усложњава ситуације, то је и однос догађаја сложенији, мисли постају све брже, те време све краће.
Међутим, реалност убрзане свести је заиста присутна и везана је за саму планету Земљу и тзв. Шуманову резонанцу. То је фрекфенција саме планете, електро магнетних таласа, нека врста срчаног пулса и измерена је први пут 1899 (!) године и њена вредност је износила 7.8 херца (титраја у секунди). Сматрало се да је то основна и непроменљива резонантна фрекфенција, те је као таква усвојена 1958 године. Оно, што је занимљиво у томе је то, да је то и приближна вредност ниско фрекфентних можданих таласа човека или самог човека. И тако је то било до краја осамдесетих, а онда та вредност почиње да расте! Осам, па 8,2 херца, 1995 је била 8,6, а годину дана касније 8,7. Кажу, а тешко је наћи изворне податке, да је данас, (март 2011), већ око 12 херца*.  Ако је то тако, а део тога је сигурно истина, онда се и наша мождана активност увећава ка вишим фрекфенцијама, а тиме и наша свест подиже на више нивое. И још нешто као занимљивост. Ако је раније та величина била 8, а сада око 12, ранијих, психолошких 24 часа, су сада 16, по једном дану. 
Слично томе, постоји и парадоксална ситуација, да нам време пролази врло споро или је прошло страховито брзо**. Свако, ко је био у војсци, зна за то. Већина дана, тамо протиче у истим, свакодневним активностима, дан се одужи и никада да се заврши. Истовремено, чим се изађе на врата касарне, чини се да је све прошло у трену. Још драматичније је са временом проведеном у затвору или у раду потпуно истих, рутинских послова. Монотоност садашњости, у коме се дешава тек по неки, заиста значајан догађај, продужава тренутно, реално време у недоглед, док поглед у то исто време, као прошлост, сажима све исте догађаје у један, па је и време згуснуто и постало...кратко! Вири по неки, тек заиста битан тренутак, као репер. Тако, једноличан и монотон живот, даје осећај тренутног спокојства, сигурности и успаваности, али је зато, прошао у трену. Буђење делује као удар маљем. Живот кao спознаја је прошао поред нас! Онај, богат свакодневним догађајима и дешавањима, пре свега на духовном нивоу, сусретима, путовањима, читањем, чини да нам је дан кратак и да прође брзо, али зато се касније јавља осећај, испуњеног и пуног живота. А он је ипак, довољно дуг за то***.(Овде није реч о брзом, ноћном животу, напротив!). Од чега или од кога то зависи?
 
Наравно, околности у којима живимо одређују доста тога, а лоши догађаји су посебна прича, проблеми и болести нарочито, јер они су, они највидљивији врхови. Срећа нам је, нажалост, увек, мање уочљива.
Многе ствари у своме, већ постојећем  животу нисмо у могућности да променимо или бар не значајно. Своје родитеље, тело (осим да га улепшамо или уништимо), таленте и способности, темперамент, друштвене околности, али ни наш задатак, разлог постојања, који не можемо да избегнемо. Али, он и јесте ту, да би  променили многе друге ствари које су под нашим утицајима.
Свака карма има две димензије, унутарњу и спољну, однос према себи и однос према другима. Унутарња се односи на наше мисли и осећања, којима  стварамо сопствени унутрашњи свет, а тиме и сопствену реалност, кроз многобројне животне околности. Данас, већ увелико позната и популарна књига „Тајна“ (the“ Secret”), говори о техници успешног живота, те привлачењу сличнога сличним, мислећи пре свега на наше мисли. Нажалост, Опра Винфри, прометерка овога, из многих разлога, пре свега наших пропуста, није никада сазнала за давно пре тога речене речи, па и књижицу, оца Тадеја: „Какве су ти мисли, такав ти је живот!“. 
Узрок нашег деловања је у нама самима. Разлог неразумевања сопственог постојања, чија се спознаја није довољно манифестовала у нама, пре свега захваљујући атеистичком или агностичком приступу стварности, доводи до незадовољства и негативног односа, прво према себи самима. Последица је љутња која се пројектује  кроз спољашњу димензију карме,  кроз однос према другима, пре свега кроз агресивност.
Нечија лоша карма је увек узрокована неким обликом насиља, физичким, менталним, емотивним или духовним, над собом или другима. Ипак, закон карме није деструктиван, већ креативан, али важећи је  у оном тумачењу, каквог га познаје прихваћена теорија карме, на дуги рок. Али, пошто нас,  интересује овај, садашњи, стварни  живот у коме  видимо ефекте нечега, а не знамо чега, занима нас како је до тих, лоших ствари и ситуација уопште дошло. Да бисмо стигли до тога, морамо да прво  себе осмотримо и погледамо, те да скинемо маске са свога лица и повезе са својих очију. Будимо искрени, за почетак бар према себи и потржимо одговоре у својим делима и мислима. Преиспитајмо се!
Дуго се људска, пре свега научна, свест опирала прихватању истине о томе, да свесно или несвесно деловање нечије свести или мисли, оставља увек неки, јачи или слабији отисак и да може имати утицаја на другу особу, а поготово да може изазвати и промене на материјалном нивоу, као и да оно што се деси на једном, може имати и значајног утицаја на другом, потпуно одвојеном месту. Тај принцип акције и реакције, притискање неког дугмета у свести или подсвести, акција, те резултат на неком другом плану, али пре свега враћање и „бумеранг удар“ на нас, као реакција, могућност спознаје тога  и прихватање одговорности за последице сопствених активности и покушај промене, брзо и још за живота је, суштина ИНСТАНТ КАРМЕ.
ОВДЕ СЕ ДОСКОРА, (2020),
НЛАЗИО ВИДЕО ПЕСМЕ "ИНСТААНТ КАРМА", ЏОНА ЛЕНОНА, 
КОЈИ ЈЕ УКЛОЊЕН, ЗБОГ, ВЕРОВАТНО, АУТОРСКИХ ПРАВА!
ПОШТУЈЕМО ТО, А ЕВО ЛИНК ЗА ТАЈ ВИДЕО СА ТЕКСТОМ:

https://www.youtube.com/watch?v=xLy2SaSQAtA&ab_channel=johnlennon




Сагледавши промену времена, свести, стварања реалности, почињемо да схватамо да нам убрзано време одмах враћа  последице сопственог деловања.  Делује на свим могућим нивоима, а као најбољи пример везан за, рецимо, карму групе, могу нам послужити партије или странке. Нарочито код нас. Већ на првим новим изборима, инстант карма даје своје резултате, и они који одлазе са власти, нису разумели поруке које су им стизале. Да се промене! Али нас овде, интересује појединац.
Могли бисмо почети од рођења, али поћићемо од зачећа. Мајка, као најодговорније лице, у процесу трудноће,  мора да води рачуна и о себи и о дешавањима у својој околини, ако жели здраво дете. Гени нису непромењљиви, већ је духовни утицај на њих од непроцењивог значаја и изазива промене. Процес еволуције, није случајно напредовање, те промене у биљкама, животињама, нису плод случајности, већ креативно  духовно, енергетско деловање Творца, на генетски низ, геноме и комплетну структуру ДНК и у њој нема вишка или отпадака, већ је све усклађено у деловању. Тако је мајка, други фактор генетских промена. Сада и наука, са сигурношћу зна, да се много тога, у стварању личности, дешава још и пре рођења. Ношење нежељене трудноће, те јасно изражавање незадовољства тиме, мисли и разговори о абортусу, поготово речи клетве и псовке, су значајан узрочник каснијег осећања недостатка љубави, можда и егоизма, те не само психичких, већ и физичких проблема, као и болести будућег човека. Свака лоша мисао, деловање, породични сукоби и свађе, проблеми, наравно и сам начин живота, остављају неизбрисив траг у дететовом здрављу и психи. Тако су и многи наши проблеми, изазвани још у пренаталном периоду, те је стога сваки разговор на ту тему, о прошлости, са својима блискима, врло користан, јер је реч о спознаји, откључавању проблема. Сам абортус оставља, осим унутрашње трауме и потенцијални запис о томе да потенцијална мајка не жели децу, те он врло често, делује и даље, па и онда када се жеље промене****.
Период адолесценције, одрастања, је са становишта инстант карме, везан пре свега за родитеље и њихов однос са децом и о томе већ знамо пуно, поготово о ономе што  се односи на децу. Начин васпитања и упућивања у живот, одразиће се и на родитеље у односу деце према њима, пре свега у сфери поштовања, одмах, али и касније у старости. Али и тај однос деце, имаће повратно дејство, на такво исто понашање, њихове деце. ("Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи!"). Неумерене родитељске грдње, физичко кажњавање или злостављање, вратиће се још у овом времену у виду болести или одређених тегоба  једнима, али и другима.
Понашање одраслих особа, значи свесних својих поступака, изазива најзначајнија дејства, те свесно чињење зла, гордост, немилосрдност, суровост, бављење магијом и окултизмом у циљу утицања на друге, призивање духова (увек ће доћи, али само зли), себичност, оговарања, абортуси, клетве, проклињања и заклињања у све и свашта, псовање, злоупотреба моћи итд, али истовремено и неделовање, свесно непомагање другоме у невољи, себичност и незахвалност, заборављање нечијег несебичног давања, затварање очију пред туђом муком, (онај повез преко очију) итд, имаће за последицу слична дешавања у свом, сопственом животу. Сваки такав начин понашања, оставља образац и отисак на разним духовним и енергетским нивоима.
Инстант карма удара као гром из ведра неба или нас тихо ломи и крши, све док не нађемо тај кључ и снагу у себи да отворимо кутију својих закључаних тајни, али увек пре тога упозорава. Међутим, ми те знакове поред пута, у својој гордости, тешко распознајемо.









Нема више времена за карму, овде и сада делује закон сажимања времена и догађаја, те брзог повратног дејства. И све то ће се десити, искључиво захваљујући сопственим донетим одлукама, које ће радити против нас, ма колико се ми трудили и мислили, да су оне исправне. Уствари, оне и јесу исправне. 2000 година је прошло и време је да се полако положе рачуни и подвуче црта. Нема више времена за карму, ово је време инстант карме. Она нам даје шансу да схватимо наше грешке и да се кроз њих унапредимо. Ма колико нам се чинила лоша, она нам је помоћ. Променимо се што пре и схватимо упозорењa и опоменe, као знак потребе духовног развоја и подизања свести, јер долази време значајних промена, од којих су многе већ почеле. А ми смо, опет, сведоци тога.
Кључ за то је...преображај! Преобразимо се! Већ смо рекли раније, да ће одређивање финалне казне, бити на Последњем суду, после смрти, али патња, као производ греха, може бити опомена, иако је ми схватамо другачије, па је зовемо казна. Тако треба схватити и речи Преподобног Версонуфија Оптинског: "Непрестане невоље, које промисао Божија шаље човеку, знак су посебног Божијег промишљања о нама. Циљ тих невоља је различит. Оне бивају или ради пресецања зла или ради уразумљења или ради веће славе у будућем животу или пак као казна за раније учињене грехе. Сви имају свој крст. Сваком добром делу или претходи или последује искушење. У навали искушења, треба себи рећи: "Зацело, све те невоље заслужујем. Значи, да су све оне потребне да ме очисте од страсти, а најпре од гордости". Зато постоји образац искрености, који се зове...покајање.
Бог никога не кажњава, али све је уз Божију дозволу! Стога нам је и потребан прображај, кроз спознају да свака наша акција, данас има и брзу реакцију, преображај кроз схватање да смо учинили многе лоше ствари које нам се враћају, али не да бисмо носили велики терет осећаја кривице, већ напротив да га скинемо. За ту нову, праву акцију, потребно је да се заиста искрено покајемо, те тако да и ми подигнемо духовност, да подигнемо своју свест, да уђемо у нове, више вибрације, да се осветлимо изнутра, да и ми засијамо! И опет кроз оне две највеће заповести и активну веру у Господа Исуса Христа као Спаситеља!


"ЉУБИ ГОСПОДА БОГА СВОГА, СВИМ СРЦЕМ СВОЈИМ, СВОМ ДУШОМ СВОЈОМ   И СВИМ УМОМ СВОЈИМ!"
"ЉУБИ БЛИЖЊЕГА СВОГА, КАО САМОГА СЕБЕ!" (Мат.22,37)



* Присутност универзалних закона постоји и овде. Сматра се да повећање резонанце иде ка броју 13, што је значајно, али не због фаме око тог броја, већ зато што је он део, већ помињаног Фибоначијевог низа, 1 1 2 3 5 8 13 21...Истовремено, са сигурношћу је утврђено, да Земљино магнетно поље драстично слаби. Тако, док Шуманова крива има узлазну путању, крива магнетног поља Земље је у значајном паду. Тачка пресека те две криве, ако се то пренесе на календар, биће, већ наслућујете, крај децембра 2012 године. Али, о томе, у јануару 2013.
** Значајан и незаобилазни фактор је присутан и код оних људи, који су прешли на ново радно време, рецимо од 09 часова. Ако је пре то било два сата раније, онда је и онај, најзначајнији део, боравак у кући или слободно време, изломљено, у ствари  скраћено за та два сата. А то је дванаести део дана или око 8,3%!
*** Објашњење чињенице, да старијим људима време брже пролази, лежи и у математици. Једна година у животу десетогодишњака је 10% његовог живота. Код особе старе 50 година, једна година је 2% његовог живота, те јој протиче, психолошки, пет пута брже него десетогодишњаку.
**** Особе које су са тим више упознате, знају колико су чести проблеми поновне трудноће, а да сви медицински налази буду у реду. Тада је потребан, један нови приступ томе проблему и опет на крају текста, указујемо на његову везу и активност из главног наслова.


И на самом крају, да не буде заблуде о савршености аутора текста. Све ово, а и остали текстови написани су на основу његовог сопственог искуства и присутне несавршености, све надајући се да ће и он, једном да засија, док за сада...тиња. Али, у труду да се то појача.
"...Бог ми може замерити многе ствари, али ми мора признати једно, да покушавам да га волим!".
Епископ Албански Анастасије
И...погледајмо, још само мало, доле, ...испод краја, како се то може покушавати!